VasilijeTiha nemoć
Vasilije je imao problem sa erekcijom, iako su lekari rekli da je zdrav. Osećao je sramotu i povlačio se iz odnosa.
Pročitaj priču →
Na radionici se pokazalo da je njegov deda bio kastriran u logoru, a ta trauma je ostala kao tiha rana u muškoj lozi.
Rasterećenje je došlo kada je Vasilije rekao: „Dragi deda i ja isto kao i ti zato što te volim, ne mogu da imam odnose. Sada ti vraćam ono što je tvoje. Moja muškost je moja i ja je živim slobodno.“
Posle je rekao: „Osećam kao da sam povratio snagu u telu.“
Bežanje iz tela
Ljubica je imala napade vrtoglavice i osećaj da je „van tela“. Govorila je: „Kao da nisam ovde.“
Pročitaj priču →
Na radionici je otkriveno da je njena prabaka umrla u porođaju, a dete je preživelo. O tome se nikada nije govorilo. Ljubica je nosila njen nevidljivi odlazak.
Rasterećenje je došlo kada je rekla: „Prabako, tvoja smrt pripada tebi. Ja ostajem ovde, u svom telu, u životu.“
Posle je rekla: „Prvi put osećam da stojim čvrsto na zemlji.“
Stalna krivica
Nemanja je osećao krivicu čak i kada ništa nije pogrešio. Govorio je: „Kao da sam stalno dužan da se izvinjavam.“
Pročitaj priču →
Na radionici je otkriveno da je njegov pradeda bio označen kao „izdajnik“ i ubijen bez suđenja. Porodica je nosila osećaj sramote i krivice generacijama.
Rasterećenje je došlo kada je Nemanja rekao: „Dragi deda, ja te vidim i vidim nepravdu koja ti se desila, ali ja nisam ti. Od danas ću da živim svoj život za sebe, a ne tvoj i za tebe.“
Kasnije je rekao: „Lakše dišem, kao da sam skinuo kamen sa ramena.“
Ljubavni neuspesi
Jelica je imala niz neuspelih veza i svaki put se završavalo tako da je partner odlazio iznenada, bez objašnjenja.
Pročitaj priču →
Na radionici se otkrilo da je njena baka bila u vezi sa čovekom koga su ubili, a o tome se ćutalo. Ljubav je za nju značila gubitak, a taj obrazac se prenosio dalje.
Rasterećenje je došlo kada je rekla: „Bako, tvoju izgubljenu ljubav poštujem. Moja ljubav je slobodna i sigurna.“
Posle je rekla: „Prvi put osećam da veza ne znači automatski bol.“
Bolest koja se ponavlja
Sofija je imala neobjašnjive probleme sa bubrezima, iako su nalazi bili dobri. Govorila je da se „plaši da otkažu.“
Pročitaj priču →
Na radionici je otkriveno da su njen otac i pradeda umrli od bolesti bubrega, a porodična priča je bila puna rečenica: „Kod nas su bubrezi slabi.“
Rasterećenje je došlo kada je rekla: „Dragi moji, vaše bolesti priznajem, ali ja nisam dužna da ih ponavljam. Moje telo pripada meni.“
Kasnije je rekla: „Osećam kao da su mi bubrezi konačno moji.“
Neprestane selidbe
Milan nikada nije mogao da ostane na jednom mestu. Menjao je gradove i poslove, stalno osećajući da ga nešto tera dalje.
Pročitaj priču →
Na radionici se otkrilo da su tri generacije njegovih predaka bili izbeglice: bežali su iz Like, pa iz Bosne, pa iz Slavonije. Njegovo telo je nastavilo njihov nemir.
Rasterećenje je došlo kada je rekao: „Dragi moji, vi ste morali da bežite. Ja sada imam pravo da ostanem i da puštam korene.“
Posle je rekao: „Kao da mi se prvi put javila želja da napravim dom.“
Izgubljena vera
Emina je osećala duboku prazninu i gubitak smisla. Govorila je: „Kao da nemam dušu.“
Pročitaj priču →
Na radionici se otkrilo da su u njenoj porodici sveštenici i monasi bili proganjani, a neki i ubijeni posle Drugog svetskog rata. O tome se nije govorilo, ali njihova vera je ostala kao tiha rana.
Rasterećenje je došlo kada je rekla: „Dragi preci, vašu veru i patnju poštujem. Sada biram da svoju dušu otvorim Bogu na svoj način.“
Kasnije je rekla: „Osećam mir i kao da je neko upalio svetlost u meni.“
Nasilje kao senka
Stojan je odrastao uz stalni strah da će izgubiti kontrolu i postati nasilan. Kada bi se naljutio, ruke bi mu drhtale i povlačio se u osamu.
Pročitaj priču →
Na radionici je otkriveno da je njegov deda bio poznat po nasilju, tukao je decu i ženu, a o tome se ćutalo. On je nosio strah da će „ponoviti krv.“
Rasterećenje je došlo kada je rekao: „Deda, posledice tvojih dela ostavljam tebi, Ja biram mir i nežnost.“
Posle je rekao: „Prvi put osećam da mogu da se naljutim a da to ne znači da ću povrediti nekoga.“
Teret neplodnosti
Bojana je godinama pokušavala da zatrudni. Imala je sve medicinske nalaze uredne, ali trudnoća nikako nije dolazila. Osećala se krivom i bespomoćnom.
Pročitaj priču →
Na radionici se otkrilo da je njena baka izgubila troje dece u ratu i nikada više nije želela da rađa, govoreći: „Neću da pravim decu smrti.“ Ta rečenica ostala je u porodičnom nesvesnom.
Rasterećenje je došlo kada je Bojana izgovorila: „Bako, tvoje gubitke poštujem, ali moja materica pripada mom vremenu i mom životu.“
Kasnije je rekla: „Kao da sam povratila pravo da budem majka.“
Teret dugova predaka
Đorđe je osećao da nikada nema dovoljno novca. Koliko god da zaradi, uvek mu sve „iscuri kroz prste“.
Pročitaj priču →
Na radionici je otkriveno da je njegov pradeda kockom izgubio celo imanje i da se o tome ćutalo kao o velikoj sramoti. Taj osećaj gubitka i dugova preneo se nesvesno na potomke.
Rasterećenje je došlo kada je Đorđe rekao: „Dragi deda, tvoje dugove priznajem i ostavljam tebi. Ja imam pravo na svoj prosperitet i da čuvam ono što je moje.“
Kasnije je rekao: „Osećam da novac po prvi put može da ostane kod mene, a ne da beži.“
Neželjeni blizanac
Ivana je odrasla uz osećaj da „uzima prostor“. Uvek se izvinjavala što postoji. Na radionici je otkriveno da je bila blizanac, njen brat blizanac preminuo je na porođaju. Roditelji su to prećutali, a Ivana je osećala da „zauzima mesto za dvoje“.
Pročitaj priču →
Rasterećenje je došlo kada je izgovorila: „Brate, ti imaš svoje mesto u mom srcu, a ja imam pravo na svoj prostor i svoj život.“
Kasnije je rekla: „Prvi put osećam da nisam uljez na ovom svetu.“
Nevidljiva žena
Katarina je došla jer je stalno osećala da je neprimećena. Na poslu je niko nije ozbiljno shvatao, u porodici je bila „ta koja se prilagođava“.
Pročitaj priču →
Kroz rad se otkrilo da je baka bila vanbračno dete, skriveno i nepriznato i da je živela život u tišini. Ta „nevidljivost“ prenosila se dalje.
Rasterećenje je došlo kada je Katarina rekla: „Bako, tebi je bilo uskraćeno mesto, ali ja biram da budem viđena i priznata.“
Posle radionice je rekla: „Osećam da imam pravo da postojim na svetlu dana.“
