Možda ti se dešava da u odnosima stalno nailaziš na istu hladnoću, istu kritiku ili istu potrebu da se dokazuješ. Ili primećuješ da se pred novcem, bliskošću ili sopstvenim telom javlja nemir koji ne umeš da objasniš. Često se iza toga krije nešto staro i duboko: odnos sa majkom.
U sistemskim konstelacijama majka nije samo osoba koja nas je rodila. Ona je prvi izvor života, ljubavi i sigurnosti, a način na koji smo taj izvor primili ostaje upisan u nama mnogo duže od detinjstva. Zato odnos sa majkom ne prestaje kada se odselimo ili kada ona ostari. On nastavlja da živi u nama, u svakom odnosu koji gradimo.
U ovom tekstu pogledaćemo kako taj odnos oblikuje odrasli život i šta može da pomogne da se on rastereti.
Majka kao prvi izvor života i ljubavi
U poretku ljubavi, kako ga je opisao Bert Helinger, roditelji su „veliki“, a deca „mala“. Roditelji daju život, ljubav, zaštitu i brigu, a deca primaju. Ta asimetrija je prirodna: dete nikada ne može u potpunosti da uzvrati ono što je dobilo, pa ono što je primilo prenosi dalje, svojoj deci, zajednici i svom stvaralaštvu.
Naše individualno nesvesno obuhvata sva iskustva od začeća nadalje, a ona su uglavnom vezana za dve ključne figure, majku i oca. Odnos sa majkom počinje još pre rođenja: trudnoća i porođaj, sa svim strahovima i radostima koje ih prate, deo su prvog iskustva koje dete ima o životu.
Kada je majka mogla da bude izvor topline i podrške, život se lakše doživljava kao nešto sigurno. Kada je to bilo otežano, zbog njene sopstvene sudbine ili rana koje je nosila, dete često odrasta sa osećajem da ljubav i sigurnost moraju da se zasluže.
Kako se odnos sa majkom ponavlja u odraslom životu
U sistemskom radu postoji pojam slepe ljubavi. Dete, iz duboke potrebe da pripada, nesvesno ponavlja život svojih roditelja, ne samo ono dobro u njemu, već i patnju i greške. Ćerka koja je gledala nesrećan razvod svoje majke može, iz lojalnosti prema njoj, ući u sličnu sudbinu.
Taj obrazac se najčešće vidi kroz:
- partnerske odnose u kojima se ponavlja ista emotivna dinamika kakva je postojala sa majkom
- potrebu da brineš o roditelju kao da je on „mali“, a ti „veliki“
- očekivanje da partner nadomesti majčinsku brigu koja je nedostajala ili je bila preterana
- teret tuđih emocija, strahova i neostvarenih snova koji nosiš kao da su tvoji
Koliko god daleko da odemo od roditelja, dok ne postanemo svesni osnovnog modela odnosa koji smo sa njima imali, ponavljaćemo iste situacije, kako bismo ih ponovo proživeli i iscelili.
Majka, obilje i odnos prema novcu
Jedan manje očekivan aspekt ove teme jeste novac. U knjigama Kodovi uspeha i Kodovi ljubavi novac i obilje opisani su kao manifestacija ženskog principa, koji se u porodičnom nesvesnom najdirektnije povezuje sa figurom majke. Način na koji smo doživeli majku i njenu sposobnost da pruži podršku i bezbednost može značajno uticati na naš odnos prema novcu.
Ako je majka bila izvor ljubavi i brige, lakše pristupamo obilju, doživljavajući ga kao prirodni deo života. (iz knjige Kodovi ljubavi)
Zato se ponekad dešava da imamo novca, ali ne i bliskosti, ili bliskost, ali ne i zdravlje. Iza toga se često krije duboko zapreteni strah od života, a život je u simbolici upravo Pramajka. Integracija majke zato otvara prostor i za prijem obilja.
Prihvatanje majke takve kakva jeste
Isceljenje odnosa sa majkom ne znači da treba da odobriš sve što je činila, niti da zaboraviš ono što je bolelo. Znači da je vidiš kao svoju majku, jedinu koju imaš, i da prihvatiš život koji je od nje došao. Neprihvatanje roditelja stvara emotivne barijere koje se zatim prenose na sve odnose u životu.
U konstelacijama se izgovaraju jednostavne rečenice koje vraćaju poredak: „Ti si moja mama. Ja nemam drugu mamu.“ Kada je preuzet teret koji nije naš, njen strah, tuga ili neostvareni snovi, oslobađa rečenica: „Zato ti sada vraćam sa velikom ljubavlju sve što je tvoje. To je previše za mene.“
Ponekad ljutnji treba još malo vremena, i to je u redu. Jedna od rečenica iz konstelacija glasi: „Ljutiću se još malo, a onda ću ti dopustiti da me voliš.“
Kako da započneš rad na ovom odnosu
Integracija roditelja je jedan od najkompleksnijih izazova, jer je celokupno životno iskustvo zasnovano na odnosu sa njima. Zato se rad odvija postepeno. Sistemsko samoistraživanje počinje jednostavnim namerama, poput „Želim da osvestim svoju majku u meni“ i „Želim da optimizujem energetski poredak sa majkom“, uz kontemplaciju na pitanja: Kakva je bila moja mama? Ko je moja mama?
Ovakve vežbe najbolje deluju u kombinaciji sa sistemskim konstelacijama. Samoistraživanje pomaže da se rasterete unutrašnji konflikti, a konstelacije pokazuju širu sliku porodičnog sistema i dublje uzroke obrazaca. Ako u ovom odnosu nosiš tešku povredu ili duboku tugu, sistemski rad ne zamenjuje stručnu psihološku ili lekarsku pomoć kada je ona potrebna.
Kada majka zauzme svoje mesto u nama, kao velika koja daje, a mi kao deca koja primaju, nešto se smiruje. Iz tog mesta lakše je voleti partnera, primati obilje i živeti sopstveni život, sa zahvalnošću za život koji je od nje došao.