Možda se u vezi stalno vraćaš istom osećaju: da daješ više nego što dobijaš, da te partner ne vidi, ili da se svađe ponavljaju po istom scenariju. Možda je veza završena, a misli se i dalje vraćaju na nju.
U knjigama dr Jelene Đorđević partnerski odnos se posmatra kao mesto na kojem se susreću dva porodična sistema. Ono što se dešava u vezi retko pripada samo dvoma ljudima, jer često nosi tragove odnosa sa roditeljima i obrazaca prenetih kroz generacije.
Zato afirmacije za partnerske odnose u ovom pristupu ne služe da promene partnera, već da rasterete ono što mi unosimo u odnos. U nastavku su dinamike koje knjige opisuju i rečenice koje iz njih proizilaze.
Veza kao ogledalo naših unutrašnjih sadržaja
U knjizi Dekodiranje duše stoji da su veze u koje ulazimo često scene na kojima naša psihosomatska opterećenja nalaze svoje „glumce“. Drugi ljudi i naše percepcije o njima zapravo su projekcije naših unutrašnjih emocionalnih sadržaja.
Ključni izazov, kako ga knjiga opisuje, jeste prihvatanje sebe onakvih kakvi jesmo, svog tela i prirodnih potreba, kao i prihvatanje partnera u njegovoj ili njenoj stvarnosti. Zato proces rasterećenja ne počinje od partnera, već od odnosa prema sebi.
Ravnoteža davanja i primanja
Jedno od najvažnijih pravila u partnerskim odnosima, prema Bertu Helingeru, jeste ravnoteža između onoga što dajemo i onoga što primamo. Partner koji stalno daje može se osećati nevažno i nevoljeno, a onaj koji više prima može se osećati krivim i neadekvatnim, pa se emocionalno povlači.
Kada primimo važno je da damo malo više od onog što smo dobili. Samo tada ljubav ima budućnost. (iz knjige Dekodiranje duše)
Knjiga dodaje da prava ravnoteža ne znači da svako daje tačno onoliko koliko prima. Iza nesklada ponekad stoji uverenje jednog partnera da ne zaslužuje ljubav koju dobija, ili davanje koje služi kao način da se manipuliše.
Kada partneru dodeljujemo ulogu roditelja
Knjiga Dekodiranje duše opisuje tatine ćerke i mamine sinove: ljude koji od partnera nesvesno očekuju da ispuni roditeljsku ulogu koja im je nedostajala ili je bila preterano izražena. Tada se gubi ravnopravna razmena, jedan partner postaje emocionalno zasićen, a drugi preopterećen.
Za prepoznavanje ovih projekcija knjiga predlaže nekoliko pitanja. Kakav je bio odnos partnera prema tebi na početku, a kakav na kraju veze? Ko je još u tvom životu imao sličan odnos prema tebi? Odgovori često vode do detinjstva i do iskustva koje se u vezi ponavlja. Knjiga predlaže da odnos na kraju sažmeš u nekoliko reči, jer upravo te reči otkrivaju šta zapravo ponavljaš.
Afirmacije za partnerske odnose
Sledeće rečenice potiču iz knjige Dekodiranje duše. Izgovaraju se kao svesne namere, u sebi ili tiho naglas, a na mestu u zagradi stoji ime partnera. Ostani u svakoj nekoliko minuta i prati šta se dešava u telu:
- Želim da optimizujem davanje i primanje sa [ime partnera].
- Želim da eliminišem destruktivne koncepte o [ime partnera].
- Želim da eliminišem destruktivne koncepte o sebi.
- Želim da uvećam svest o sopstvenoj vrednosti.
- Želim da eliminišem strah od bliskosti.
- Želim da mi sazri polje braka i porodice.
Kada je teško postaviti granice, knjiga predlaže rečenice poput „Želim da eliminišem strah od razdvajanja sa [ime partnera]“ i „Želim da iscelim ograničavajuće koncepte koji sprečavaju postavljanje granica sa [ime partnera]“. Cilj je odnos u kojem su oba partnera zaštićena i poštovana.
Ako u vezi prepoznaješ iskustvo iz odnosa sa majkom, ocem ili drugom važnom osobom iz detinjstva, knjiga preporučuje da se paralelno radi i na rasterećenju odnosa sa tom osobom. Rad na partnerskom odnosu tada ide zajedno sa radom na onome što mu je prethodilo.
Kada je odnos završen
Veza može biti formalno završena, a energetski i emocionalno i dalje otvorena. Među isceljujućim rečenicama za partnerski odnos u knjizi Dekodiranje duše nalaze se i ove: „Hvala ti na svemu, vreme je da nastavim dalje“, „Svojim opraštanjem, oslobađam prostor za nove početke“ i „Otvaram srce za nova iskustva“.
Svaku od njih, kako knjiga predlaže, možeš pretvoriti u vežbu samoistraživanja koristeći početak „Želim da osvestim“, „Želim da iscelim“ ili „Želim da mi sazri“. Kada su posle rastanka prisutni jak bol, tuga ili strah, sistemski rad ne zamenjuje stručnu psihološku ili lekarsku pomoć kada je ona potrebna.
U knjizi Kodovi ljubavi partnerski odnos opisan je kao duhovno putovanje na kojem oba partnera otkrivaju svoj puni potencijal. Najvažniji doprinos koji mogu da pruže jedno drugom jeste preuzimanje odgovornosti za svoje emocije koje se međusobno reflektuju. Afirmacije su jedan od načina da tu odgovornost preuzmeš, tiho i postepeno, počevši od sebe.