U mnogim porodicama postoji neko o kome se ne govori. Dete koje nije rođeno, prvi partner jednog od roditelja, rođak koji je otišao i nikada se nije vratio, neko čije se ime izgovara tiho ili nikako. Porodica je odlučila da nastavi dalje bez te osobe.
A onda, generacijama kasnije, neko od potomaka počinje da živi život koji neobično podseća na tu zaboravljenu priču. Ista usamljenost, isti obrasci u ljubavi, isti osećaj da negde ne pripada. Ako ti se dešava da nosiš nešto što ne umeš da objasniš svojim ličnim iskustvom, ova tema se možda tiče i tebe.
Pravo na pripadanje
Jedan od temeljnih principa sistemskih konstelacija je da svaki član porodice ima neotuđivo pravo da pripada porodičnom sistemu, bez obzira na svoja dela ili sudbinu. Pripadanje se dobija rođenjem, ali i kroz iskustvo sa sistemom.
U knjizi Dekodiranje duše opisano je koliko je ovaj krug širok. Pripadaju i deca koja nisu doživela rođenje, bivši partneri, osobe koje su usvojile dete, pa čak i oni koji su svojom smrću, nesrećom ili drugim značajnim događajem uticali na opstanak porodice. Polje porodice pamti sve njih, i kada ih porodica zaboravi.
Ko su isključeni članovi
Prema knjigama Kodovi duše, Kodovi ljubavi i Put isceljenja, isključeni ili zaboravljeni najčešće su:
- pobačena, rano preminula ili nerođena deca
- prethodni partneri roditelja i predaka
- deca data na usvajanje i deca rođena iz vanbračnih veza
- deca sa posebnim potrebama
- članovi koji su bili odbačeni, stigmatizovani ili izopšteni
- počinioci, ali i žrtve čija patnja nikada nije priznata
Isključenje se ne dešava uvek iz zlobe. Često dolazi iz straha, srama ili bola koji je prevelik da bi se nosio. Ali porodični sistem ne zna za zaborav. Ono što je izbačeno iz svesti porodice ostaje u njenom polju.
Zašto se njihova sudbina ponavlja
Odgovor leži u onome što se u sistemskim konstelacijama naziva upletenost. U knjizi Dekodiranje duše objašnjeno je da se upletenost javlja kada se član porodice identifikuje sa nekim iz prošlih generacija ko je bio isključen, ko je doživeo tragediju, nepravdu ili je bio zaboravljen. Ova lojalnost je nesvesna i ispoljava se kroz ponavljanje određenih obrazaca.
Iza toga stoji duboka potreba za poravnanjem u porodičnom sistemu. Deca, vođena nevidljivim silama Velike Duše porodice, često misle da mogu izmeniti teške sudbine svojih predaka žrtvovanjem sebe. Ponavljanjem tuđe sudbine potomak nesvesno pokušava da vrati isključenog u porodicu, da ga učini ponovo vidljivim.
Knjiga navodi i primer iz prakse: žena je otkrila da je njen deda imao tajno vanbračno dete. Iako za njega šira porodica nije znala, potomci su često završavali u vezama osuđenim na neuspeh, kao da ponavljaju obrazac skrivanja i tajnosti koji nije bio razrešen.
Kako se isključenje oseća u svakodnevnom životu
Posledice nisu uvek dramatične. U knjizi Kodovi uspeha opisano je kako isključenje pojedinca ili nekog od predaka može stvoriti duboku nesigurnost i osećaj nepripadanja, koji se ispoljava kao stalni stres i pritisak. U knjizi Kodovi ljubavi stoji da članovi porodice u kojoj je neko isključen mogu razviti strah od odbacivanja, bojeći se da će i sami biti odbačeni ako ne ispune očekivanja.
Ponekad se to prepoznaje kao osećaj da si „usvojeno dete“ u sopstvenoj porodici, ponekad kao privlačenje nedostupnih partnera, a ponekad kao tuga koja nema ime. Sve su to znaci koji mogu ukazivati na nekoga ko čeka da bude viđen.
Kako se isključenom vraća mesto
Isceljenje počinje priznavanjem. U konstelaciji se postavlja predstavnik za isključenog člana i potomak mu se obraća rečima koje mu vraćaju dostojanstvo i mesto u sistemu:
„Sada te vidim. Ti imaš mesta u mom srcu. Ti imaš pravo da pripadaš.“ (iz knjige Dekodiranje duše)
Važan deo tog procesa je i odluka da se isključeni poštuje na drugačiji način, a ne kroz ponavljanje njegove sudbine. Potomak tada može da vrati teret koji nije njegov i da prihvati sopstveni život. Kako stoji u knjizi Kodovi ljubavi, kada u svoje živote uvedemo sve one koji su nepravedno isključeni ili zaboravljeni, sebe oslobađamo za nova emocionalna iskustva.
Rad se nastavlja kroz sistemsko samoistraživanje, gde se pre i posle konstelacije osvešćuju porodične tajne i isključeni članovi kao mogući izvori upletenosti. Ako te ova tema dotiče kroz tešku tugu, strah ili traumu, sistemski rad ne zamenjuje stručnu psihološku ili lekarsku pomoć kada je ona potrebna.
Kada svako u porodici dobije svoje mesto, niko više ne mora da živi tuđu sudbinu da bi ga podsetio na to. Tada potomci mogu da žive svoje, a ne njihove živote.