Počne od sitnice: neodgovorena poruka, ton glasa, nešto što je ostalo nedorečeno. Za nekoliko minuta ste na poznatom terenu, sa istim rečenicama, istim optužbama i istim krajem. Posle se oboje osećate iscrpljeno i pitate se kako je opet došlo do toga.
Kada se iste svađe vraćaju, retko je reč samo o temi oko koje se svađate. Sistemski pogled u njima vidi nešto starije od same veze: obrazac koji svaki partner donosi iz svoje porodice i koji se u odnosu ponovo pokreće.
U knjizi Kodovi ljubavi ovakve svađe se nazivaju energetskim dramama. Njihov koren se traži u neravnoteži davanja i primanja i u modelu odnosa koji smo naučili u detinjstvu.
Svađa kao borba za energiju
Borba za energiju je razmena talasa niskih frekvencija između ljudi koja, ako se stalno ponavlja, stvara loše oblike ponašanja i odnosa. Najčešće počinje u porodici, još u detinjstvu. Deca koja gledaju kako se roditelji svađaju i prebacuju krivicu jedno na drugo uče da se bore za svoju energiju i razvijaju odbrambene mehanizme. Odrastanjem prenose te obrasce u svoje odnose, često ne znajući za drugačiji način postojanja.
U svađi se sukobljavaju energetska opterećenja dve osobe. Ona se sudaraju i stvaraju blokove koji partnere vezuju jedno za drugo. Što svađa duže traje, teže je prekinuti je. Traje dok jedna strana ne popusti, a psihološku prednost dobija onaj ko je ostao „na nogama“, jer preuzima energiju koja je bila uložena u svađu.
Zato iste svađe imaju gotovo isti scenario: neko mora da pobedi, a neko da popusti. Ni jedno ni drugo ne donosi mir, samo predah do sledećeg kruga.
Model koji nastaje u detinjstvu
Kodovi ljubavi pominju članak „Istorija detinjstva“ američkog psihologa Lloyda de Mausea, objavljen 1997. godine u časopisu The Journal of Psychohistory, uz preko 600 referenci. On je pokazao da je osnovna struktura odnosa roditelja i dece strah i borba. To nas dovodi i do osnovne strukture odnosa između muškaraca i žena, koja je takođe strah i borba.
Dakle, koliko god daleko da pobegnemo od roditelja, sve dok ne postanemo svesni našeg osnovnog modela energetskog odnosa koji smo ostvarili sa njima, ponavljaćemo istovetne situacije kako bi te odnose ponovo proživeli i iscelili ih. (iz knjige Kodovi ljubavi)
U knjizi Put isceljenja ovaj obrazac je opisan kroz porodicu u kojoj su baka, mama i tetka imale gotovo istovetne brakove, a porodična okupljanja su se redovno pretvarala u drame. U takvim borbama jedna osoba je žrtva, a druga kontrolor. To je potpuno nesvestan proces koji niko ne radi namerno. Ljudi jednostavno žive po programu koji smatraju normalnim.
Prepoznaj znakove neravnoteže
Neravnoteža u davanju i primanju ima prepoznatljive oblike. Ako se u vašim svađama ponavlja nešto od sledećeg, vredi zastati:
- ljubomora i potreba da partner stalno dokazuje odanost
- prigovaranje koje postaje svakodnevni ton
- stalna potreba za pravdanjem i objašnjavanjem
- prekomerna briga koja guši slobodu druge osobe
- osećaj da partner postaje objekat, a ne ljubavni partner
U takvoj dinamici ljubav postaje teret umesto izvor podrške i snage. Poredak ljubavi podseća da ljubav treba da obogaćuje život, a ne da ga opterećuje stalnom borbom za priznanje.
Kako izaći iz kruga
Prvi korak je da svađu prestaneš da gledaš samo kao sukob dve osobe. Kada se dvoje sretnu, susreću se dva porodična sistema i svaki donosi teret nerešenih pitanja i nerazrešenih sukoba iz prošlosti. Isti taj susret može biti prilika da se stara pitanja konačno razreše.
Drugi korak je odgovornost. Najznačajniji doprinos koji partneri mogu pružiti jedno drugom jeste preuzimanje odgovornosti za svoje postupke i emocije koje se međusobno reflektuju. Kada u partneru prepoznamo odraz sopstvenih borbi i konflikata, on prestaje da bude protivnik i postaje učitelj kroz koga upoznajemo sebe.
Treći korak su zdrave granice, u kojima oba partnera slobodno deluju bez straha da će izgubiti ljubav ili energiju. Osvešćivanje sopstvenih reakcija kroz usmerenu pažnju pomaže da se oslobodiš automatskih odgovora. Sistemsko samoistraživanje i sistemske konstelacije omogućavaju da se vidi i razreši ono što se u svađi samo ponavlja. Ako su svađe praćene strahom za sopstvenu bezbednost, sistemski rad ne zamenjuje stručnu psihološku pomoć.
Sledeći put kada osetiš da svađa kreće poznatim tokom, pokušaj da primetiš trenutak pre prve rečenice. U tom trenutku niko ne mora da pobedi. Dovoljno je da vidiš da se ne sukobljavate samo vas dvoje, već i sve ono što svako od vas nosi, i da odlučiš da ga ovoga puta ne odigraš do kraja.