Ponos se često meša sa samopoštovanjem. Kažemo da je neko ponosan na svoj rad, na porodicu, na ono što je postigao, i u tome nema ništa loše. Ali postoji i drugačiji ponos: onaj koji ne dozvoljava da priznamo grešku, da tražimo pomoć, ili da vidimo vrednost u nekome ko misli drugačije.
U sistemskom radu ova razlika je važna. Upravo taj drugi ponos, gordost, može biti poslednja prepreka na putu ka mirnijem životu, i to često kod ljudi koji su već mnogo radili na sebi.
Ovaj tekst se oslanja na knjige Kodovi duše i Kodovi svesti i objašnjava kako se ponos i poniznost razumeju u sistemskom pogledu.
Ponos na skali svesnosti
Na skali svesnosti dr Davida Hokinga, koju knjige koriste kao alat za razumevanje emocija, ponos ima vrednost 175. To je iznad besa, žudnje, straha, tuge, apatije, krivice i srama, ali još uvek ispod granice hrabrosti, koja ima vrednost 200 i označava početak penjanja ka višim stanjima svesti.
Knjiga Kodovi duše opisuje ponos kao fazu u kojoj još nosimo breme gordosti koje nas sprečava da vidimo istinsku vrednost u drugima. Možda smo se već oslobodili nižih emocija, poput besa ili tuge, ali ponos ostaje kao prepreka. Kodovi svesti dodaju da u ovom stanju i dalje možemo biti gordi u odnosu na Boga, na život i na druge ljude.
„Poniznost je karta za prelazak u viša stanja svesti.“ (iz knjige Kodovi svesti)
Kako se ponos pokazuje
Prema knjizi Kodovi duše, gordost se obično pokazuje kroz preterano visoko mišljenje o sebi, uverenje da smo superiorni ili bolji od drugih, i sklonost da odbacujemo ili omalovažavamo druge ljude i njihova mišljenja. Ponos može dovesti do arogancije, sebičnosti i otpora prema promenama ili drugačijim pogledima na svet.
U svakodnevnom životu to može da izgleda sasvim obično: teško nam je da kažemo „izvini“, da primimo savet, da priznamo da nešto ne znamo. Ili, u porodičnom sistemu, da prihvatimo roditelje kakvi jesu, jer u sebi verujemo da bismo mi to uradili bolje.
Šta je poniznost
Poniznost je suprotnost ponosu. Knjiga Kodovi duše je opisuje kao skromnost i spremnost da cenimo druge ljude, prihvatimo svoje greške i slabosti, i da tražimo pomoć ili podršku kada nam je potrebna. Ponizni ljudi ne traže pažnju ili priznanje za svoje postupke, već deluju iz srca, bez potrebe za potvrdom ili osećajem nadmoći.
Poniznost nije poniženje i nije samoumanjivanje. Ona ne kaže „vredim manje od drugih“, već „niko nije veći ili manji od drugih“, pa ni ja. U tome je njena snaga: oslobađa nas napora da stalno dokazujemo svoju vrednost.
Knjiga Kodovi svesti ponos i poniznost opisuje kao dva suprotna aspekta ljudskog karaktera koji često igraju važnu ulogu u našem ponašanju i stavovima prema životu. Poniznost nam, prema ovoj knjizi, pomaže da se otvorimo za dublje razumevanje stvarnosti i spoznaju jedinstva. Ona nam omogućava da nastavimo putem samospoznaje, da prihvatimo svoju pravu prirodu i postignemo unutrašnji mir.
Helingerov pogled na poniznost
Bert Helinger je, kako navodi knjiga Kodovi duše, smatrao poniznost ključnom za isceljenje i razumevanje unutar porodičnih i drugih sistema. Poniznost omogućava čoveku da prihvati svoje mesto u sistemu, bez pokušaja da preuzme uloge koje mu ne pripadaju ili da izmeni redosled koji sistem prirodno ima.
Prema Helingeru, poniznost znači priznanje da svako ima svoje mesto i važnost u sistemu, i da niko nije veći ili manji od drugih. Takva poniznost oslobađa od starih tereta i otvara put za ljubav i prihvatanje. Ona pomaže i da se stvari vide onakve kakve jesu, bez predrasuda i iluzija, što je temelj za dublje razumevanje i pomirenje.
Ovde se vidi zašto je ponos tako čest u porodičnim upletenostima. Dete koje pokušava da spase roditelje, da nosi njihove terete ili da ispravi njihove sudbine, u dubini veruje da može više od njih. Isceljenje počinje kada se to dete pokloni pred sudbinom roditelja i prihvati da je ono malo, a oni veliki.
Kako da počneš
Rad na ponosu ne počinje osudom, već iskrenim posmatranjem. Mogu ti pomoći ova pitanja: Gde mi je teško da priznam grešku? Od koga mi je teško da primim? Kome u porodici sudim, u uverenju da bi kod mene to bilo drugačije?
Kada se ponos osvesti, on se smiruje. Tada postaje moguće ono što je knjigom Kodovi duše opisano kao uslov za više stanje svesti: da cenimo druge, da prihvatimo svoje mesto i da živimo iz srca, a ne iz potrebe da budemo iznad.