U mnogim vezama jedan partner nosi više. Više brine, više organizuje, više se trudi da sve bude u redu. U početku to izgleda kao ljubav, a kasnije se pretvara u umor, tiho prebacivanje i osećaj da te niko ne vidi. Sa druge strane, partner koji više prima često se oseća neprijatno i povlači se, iako ni sam ne zna zašto.
Sistemske konstelacije ovu dinamiku objašnjavaju kroz jedan od osnovnih zakona odnosa: ravnotežu davanja i primanja. Kada se ona naruši, ljubav prestaje da teče, bez obzira na to koliko je bilo osećanja na početku.
Ovaj tekst se oslanja na knjige Dekodiranje duše i Kodovi ljubavi i objašnjava kako izgleda zdrava razmena u partnerskom odnosu i zašto se ona tako često poremeti.
Dve vrste davanja
Knjiga Dekodiranje duše razlikuje dve osnovne dimenzije davanja i primanja. Prva je asimetrična: roditelji daju deci, učitelji učenicima, pomagači onima kojima treba pomoć. Tu se ne očekuje da primalac uzvrati istom merom, već da ono što je primio jednog dana prenese dalje.
Druga je ravnoteža među jednakima: u partnerstvu, prijateljstvu, među braćom i sestrama. Ovde oba učesnika treba podjednako da daju i da primaju. Svaka strana treba da oseća da njen doprinos ima vrednost i da je cenjen. Partnerski odnos pripada ovoj drugoj vrsti, i u tome je ključ mnogih nesporazuma.
Kada partner počne da daje kao roditelj, a drugi da prima kao dete, odnos prelazi iz jedne dimenzije u drugu. Spolja to izgleda kao briga, ali iznutra se gubi ravnopravnost. Knjiga Dekodiranje duše opisuje kako takva projekcija roditeljskih uloga kod jednog partnera stvara emocionalnu zasićenost, a kod drugog osećaj preopterećenosti.
Šta se dešava kada ravnoteža izostane
Bert Helinger naglašava da je ravnoteža ključna za zdrav i skladan odnos. Ako jedan partner stalno daje, a drugi stalno prima, javljaju se problemi. Prema knjizi Dekodiranje duše, osoba koja daje može se osećati iskorišćeno, nevažno i nevoljeno. Partner koji više prima može se osećati krivim i neadekvatnim, pa se emocionalno povlači ili čak sabotira odnos.
Iza neravnoteže ponekad stoje dublji razlozi. Možda jedan partner veruje da ne zaslužuje ljubav koju dobija, pa je ne prihvata. Možda drugi koristi svoje davanje kao način da kontroliše odnos. U oba slučaja potrebno je pogledati ono što stoji ispod površine, a ne samo brojati ko je koliko dao.
„Kada primimo važno je da damo malo više od onog što smo dobili. Samo tada ljubav ima budućnost.“ (iz knjige Dekodiranje duše)
Malo više od primljenog
Ravnoteža ne znači da svako daje tačno onoliko koliko prima, kao u knjigovodstvu. Kada primimo nešto dobro, važno je da uzvratimo malo više. Tada i drugi želi da uzvrati, i razmena raste. Tako se, kako kaže knjiga Kodovi ljubavi, ljubav uvećava ljubavlju.
Knjiga Kodovi ljubavi zakon davanja i primanja opisuje i kao odnos dva principa. Muški princip daje početni impuls, a ženski ga prima, transformiše i vraća. Kada ovaj tok slobodno teče između partnera, oboje rastu. Kada jedno samo daje, a drugo samo prima, tok se zaustavlja i odnos počinje da liči na borbu.
Knjiga Dekodiranje duše podseća i na redosled: u partnerskom odnosu prvo ide primanje, koje traje neko vreme, a zatim sledi davanje kao odgovor. Ako tog odgovora nema ni posle dužeg vremena, to je znak da je ravnoteža poremećena.
Odakle dolazi obrazac preteranog davanja
Način na koji daješ i primaš u vezi najčešće se uči u primarnoj porodici. Dekodiranje duše posebno ističe situaciju u kojoj jedno dete daje braći i sestrama više nego što dobija, obično tako što stane na mesto nekog od roditelja. Takva neravnoteža postaje osnova za sve kasnije neravnoteže u životu.
Dete koje je preuzelo ulogu „belog viteza“ nosi tu ulogu u svaki odnos, dok je ne isceli u sebi. Kao odrasla osoba bira partnere kojima je potrebno spasavanje, ili sama stvara situacije u kojima mora da nosi više. Kodovi ljubavi dodaju da ćemo, koliko god pobegli od roditelja, ponavljati iste situacije dok ne postanemo svesni osnovnog modela energetskog odnosa koji smo sa njima ostvarili.
Kako da vratiš ravnotežu
Prvi korak je iskreno posmatranje, bez optuživanja. Mogu ti pomoći ova pitanja:
- Šta u ovom odnosu dajem, a šta primam?
- Da li mi je lakše da dajem nego da primam, i gde je u mojoj porodici to počelo?
- Da li u vezi ponekad preuzimam ulogu roditelja svom partneru, ili očekujem da on ili ona bude roditelj meni?
Ravnoteža se ne uspostavlja odjednom. Ona počinje malim promenama: dozvolom da primiš, spremnošću da zahvališ, odlukom da ne daješ ono što niko nije tražio. Sistemske konstelacije i sistemsko samoistraživanje mogu pomoći da se vidi odakle obrazac dolazi, kako ne bi morao da se ponavlja i u sledećoj vezi.